Trgovanje Na Forexu Iskustvas Asteromom

Bugi 2013-11-01 12:59:54 UTC 1 Jel ima neko iskustva sa trgovanjem na forexu. Ja sam ima par dana registriran na webtrader. fxlider i koristim demo accaunt i izgleda dosta zanimljivo. Planiram malo vjebati pa pokuati sa pravim novcem. Moje miljenje je da se da zaraditi tu ali samo sa viegodinjim iskustvom, kao i u veini biznisa, 90 ljudi je u minusu, ali i 90 ljudi nema znanja ni iskustva nego samo ulete i kliku na sve to se mie. Ima li netko da trguje na pravom accauntu, kakva su inskustva. Zgubijumf 2013-11-01 14:42:48 UTC 2 Susjed je na to zabrijao, kupio monitore i pratio neke grafikone. Objanjavao mi je, al mene to ne zanima pa ga nisam ni sluao. Ucrania nakon par mjeseci je odustao, neznam zato je odustao, bilo mi ga je neugodno pitati steelmaiden 2013-11-01 15:19:22 UTC 3 Slino kao i trgovanje s dionicama, samo to se ovdje radi o trgovanju valutama i to s polugom Para promjene ini puno brima. Dakle ako je npr. Valuta u koju si uloio narasla za 0.01, vrijednost tvog kapitala nee narasti za 0.01 nego za puno vie, ovisno o tome o kojoj se polugi radi. 1: 250, 1: 500, 1: 1000 itd. Kao to si rekao, treba imati znanja i sree da bi uspjeo na Forexu, pa ako ti se da uiti ekonomiju. Zato ne probati bugi 2013-11-01 17:23:36 UTC 4 Treba pratiti samo jednu akciju, npr samo eurusd ili neku firmu tipa google, apple, facebook i igrati samo na njih. Ovi koji se pravi pametni i igraju na vie njih u stvari samo kockaju jer nema anse da moe sve pratiti kvalitetno. Ja sam mislio da to sporo ide, ali triste vidim da se to mjenja svake sekunde to znai da u jednom danu moe dobiti ili izgubiti koliko god hoe love. Dadaas 2013-11-02 23:30:30 UTC 5 Ja sam jedno vrijeme pokusavao i testirao razne sisteme. Eu nasao sam jedan, no nikako da krenem u to malo ozbiljnije. Vise godina sam svaki dan gledao mercado i pratio i kad sam trebao napraviti taj korak i konacno poceti s tim ozbiljnije uvijek mi je ensto isksnulo (hakeri napali stranice, seobe servera, neke druge real life stvari) tak da nikad nisam krenuo u to ozbiljnije. No da bi se uspjelo trebas procitati dosta toga, ako neznas sto je a bearish, bullish, fibonacci, razne vrste trendova, média de mercado, vela baixa, vela bullish, kada se burze otvaraju. Kada izlaze nove vijesti koje ce imati efekt na valute, pol sata prije i poslije tih vijesti kako postupati, aleatório vijesti koje ulete kao rumores ili prave vijesti, prepoznati te iste. Toliko toga da ako je netko laik, da bolje ne dira para. Osim ak to voli i jako ga zanima i ima volje sve to citati online, onda samo naprijed bugi 2013-11-03 02:07:00 UTC 6 Stvar je u tome da ako eli biti u 5 onih koji zarauju na tome, mora provesti Vie vremena na tome de 95 ljudi, itati, uiti vjerojatno godinama, jedan dio svog ivota posvetiti samo tome da bi ti nakon par godina poeo vidjeti neke stvari koji drugi ne mogu vidjeti. Ili ide do kraja ili odustane na poetku. Veina ljudi to shvati kao kladionicu, uplati par sto eura i izgubi ih, neki u dan neki u mjesec ali ja sam svijesan da a nema smisla zato se dvoumin i gledam imam li resursa i snage za ulaziti you takvo neto. Morao bi jednim djelom zapustiti web i vjerojatno bi napravio vie tete nego koristili ali opet s druge strane znanje o tako neemu gdje moe zaraditi novoc moe donjeti puno toga na devido staze. Edog 2013-11-03 10:40:08 UTC 7 pa danas je veina stvari kao kladionica. Od pokretanja projekata i firmi i koje ulozi veliki novac i postoji ansa da ne dobije nita. Istao kao stranice kupi 100 domena i niti jedna ne uspije. Naravno jer si kupio domene za teku konkurenciju i naravno da je tvoja mogunost za dobitak manja, um rizik vei. Para je statistika i vjerojatnost, is tako je i kladionica, i na njoj se moe zaraditi ogromna lova, samo mora poveati svoj posto za dobitak. Mora kao para sim, eu sei o que é prakti pratiti timove, njihove forme i tako si poveati ansu za dobitak. E tako je is this forex, mora uiti, pratiti, uloiti puno vremena, smanjit si sanu za gubitak i eto ti uspjeha. Danas je sve kladionica. Bugi 2013-11-03 10:52:07 UTC 8 Nisi u pravu nikako. Znanje nije kockanje mada uvijek postoji rizik i kod onih koji znaju ali su anse za uspjeh puno vee. Uzeo si primjer kupovina sajtova. Uzmi jednu osobu koja je kupila hrpu sajtova prije, hrpu takvih sajtova je sama napravila, bavi se sajtovima 10 godina, zna sve rizike, provjeri sve podatke, zna cake na koje varaju proavai. Uzmi drugu osobu koja uleti u web biznis, ima 1000 eura, ode na flippu, klikne na neki sajt i kupi. Prvi primjer ima 80 anse da e uspjeh drugi 80 za neuspjeh. Isto je i sa forexom, biznisima. Sigurno da netko tko ima 10 kafia, na osnov toga iskustva gotovo nemogue da otvori 11. eu da fali, dok netko tko otvara prvi kafi ima nerealne procjene i vjerojatnost za neuspijeh ne velika. Kod kladionice nije tako, sustav je namjeten protiv tebe (npr na 2 tipa iste anse nije teaj 2: 2 nego 1.85: 1.85 gdje si odmah u minusu za 0.15) mada kod kladionica postoji neki mali faktor znjanja za razliku od kockarnica gdje igra iskljuivo srea . Dadaas 2013-11-03 10:54:55 UTC 9 Ahhh dobro, ne trebas triste opet tako puno toga posvetiti. Problematika i kladionice i Forexa, um vjerujem i svega ostalog je u tome sto neznas, nisi iskusan, ne prepoznajes situacije, neznas kako reagirati u odredjenim situacijama. Odnosno neznas kakav ce biti output na tvoj input. Zato je potrebno isporbati, istraziti, zabiljeziti, izracunati i onda tek znati kakav je output na tvoj input. Kad para znas onda su stvari jako jednostavne. Sto se tice kladionice, kada ti znas da je neki dogadjaj naprimejr 50 i kladionice ti nude koeficijent 2.01 i ti to ne odigras, ti bacas novce, odnosno ne zelis zaraditi. Isto vrijedi kad ti ulazes na koeficijent 2.00 a sanse za njegov ishod su ispod 50. Dugorocno bacas novce odnosno gubis. Kladionica kao sto se kladi 90 ljudi nije kladionica, para je porez. Slicno je u Forexu, samo Forex je daleko prljavija igra od kladionice, u kladionici imas namjestaljke, pa ponekad kad si siguran da je oklada profitabilna izgubis, um nebi trebao. Dok u Forexu u jednom danu sve moze krenuti po krivu, sto zbog navlakusa, losih najava vijesti, laznih najava, tak da i kad si siguran da ti nesto u Forexu donosi dugorocno lovu, ti je mozes izgubiti u kratkom roku. Zato je vazno imati ako i u kladionici tako i u forexa, pa cak i u svakom biznisu, GESTÃO DO DINHEIRO. Odnosno novce koji ti garantiraju da ces prezivjeti sve nedace i gluposti koje ce pogoditi tvoj bankovni racun, a ti ces prezivjeti i dalje igrati normalno jer znas da para sto radis dugorocno donosi lucro. Edog 2013-11-03 14:54:11 UTC 10 Para lidar com ti govorim, da je sve rizik, ti ​​moe sada poeti i izgubiti lovu, sve dok ne stekne iskustvo i dok sam ne naui i to znanje koristis da si smanjis Postotak rizika, tako je sa svime. Dadaas 2013-11-03 22:55:10 UTC 11 Da i nitko ti ne garantira da ces uspjeti nauciti. Koliko ljudi je islo na faks pa odustalo. Janjicar 2016-07-04 21:08:38 UTC 12 Ima li neko da jos uvijek trguje valutama. Koliko je fxlider siguran. Neki dan sam uplatio 100 i dobio njihovog bonusa 100 (koji predje na tvoj racun kada zaradis 150, sto sam i ispunio) Trenutno imam nekih 500 pa u sljedecih par dana sam mislio isplatiti dio togg novca da vidim koliko su pouzdani, pa me interesuje ima Li neko vec iskustva s njima bugi 2016-07-05 08:33:01 UTC 13 Ima li neko da jos uvijek trguje valutama. Koliko je fxlider siguran. Neki dan sam uplatio 100 i dobio njihovog bonusa 100 (koji predje na tvoj racun kada zaradis 150, sto sam i ispunio) Trenutno imam nekih 500 pa u sljedecih par dana sam mislio isplatiti dio togg novca da vidim koliko su pouzdani, pa me interesuje ima Li neko vec iskustva s njima Meni su isplatili novac, no stalno e te zvati nakon toga mjesecima i nagovarati na nove uloge itd. Tako da ako nastavi na kraju e sigtho biti u minusu kao u svakoj kocki. Para je kocka ak i za velike znalce a pogotovo za neuke. Digni novac i bjei, moj savjet, ako se navue na to najebo si jer to napravljeno da die adrenalin. Janjicar 2016-07-05 10:06:32 UTC 14 Da li si koristio analize iz tradingcentral. Ili si na svoju ruku pratio indikatore i ostalo Veoma su dobre i ako pratis samo ono sto oni rade moze se zaraditi eu negoço nego dobro bugi 2016-07-05 11:51:37 UTC 15 Da li si koristio analize iz tradingcentral. Ili si na svoju ruku pratio indikatore i ostalo Veoma su dobre i ako pratis samo ono sto oni rade moze se zaraditi i industrial nego dobro Nisam. Koliko vidim ti si poetnik i kao takav e na kraju biti u minusu ako ne odustane. Para ti je kao na kladionici, ita tipove da je jedan tenisa bolji od drugog, pogodi jedan par, drugi. Trei izgubi i izgubio si sve. Da je to tako da prati neki portal i slua njegove oklade, pa onda bi para svi radili i obogatili se. Dok kod kladionica ako s poklope neki parovi ljudi mogu biti u plusu u odnosu na kladionice, kod forexa to funkcionira tako da kad netko dobije milion dolara, svi drugi isti taj tren moraju izgubiti milion dolara, dakle zbroj uvijek mora biti nula. Sa tim se lako da doi do zakljuka da te mina dolara zarauju oni na wall streetu koji imaju direktne informacije prije nego se neto dogodi i ulau ogromne novce i onda te iste milionke dobitke koje oni dobiju pokrivaju tisue malih igraa kockara koji u 95 sluajeva gube novac . Ja sam esta sa prvih 100 dobio, upalio neke pozicije, zaboravio ih ugasit i poraslo to na par sto dolara, nakon toga sam 10 puta za redom izgubio i bio u debelom minusu. Ne moe upasti u neto preko noi i nadmudriti ljude koji se tim bave cijeli ivot. Ima izbor, ili odlui posvetiti ivot samo tomei i bavi se profesionalno, ili odustani jer e biti u minusu. CroLog 2016-07-05 13:11:33 UTC 16 nedo ti bog da se registrriras, zovu svako nekoliko mjeseci na telefon iako im reces da nezovu. Jos s nethr lazno reklamiranje kaze dobijes 50 za trade, kad ono neki demo trade za ucenje janjicar 2016-07-05 13:43:32 UTC 17 A koliko si zaradio sa tih 100 ako nije tajna. Jesam pocetnik sam a interesuje me par stvari, iskustvo me tvoje interesuje pa zato i pitam Da li si koristio stop loss opciju. Npr ako previse ides u gubitak da zatvoris poziciju .. janjicar 2016-07-05 13:50:43 UTC 18 Ja sam uplatio 100 i dobijes 100 od njih, da bi tih 100 njihovih mogao dignut moras 150 imati zarade. Dakle ja sam imao profita 250 i dobio odmah njihovih 100 na racun. Bugi 2016-07-05 15:01:25 UTC 19 Ma ne sjeam se ba, bilo je to prije par godina, par sto. Koristio sam te opcije, ali sve je para lutrija. Janjicar 2016-07-05 15:03:29 UTC 20 Aham, izvini sto te smaram jesi li imao nekih problema prilikom podizanja novca Leonardo Fibonacci MCLXXV-MCCL Ove godine se navrava 835 godina od rodjenja Leonarda Fibonaija (rodjen 1175.) i 760 godina Od njegove smrti (1250.), kao to pie u naslovu ovog bloga. Na pomen ovog imena, mnogi e matematiar pomisliti na Fibonaijev niz, ili Zlatni Presek (Golden Ratio) koji su utkani u lepotu sveta oko nas (pogledati, za poetak, moj blog Ala je lep ovaj svet). Medjutim, oni koji nisu ba zastranili sa Age of Aquarius ideologijom, setie se, takodje, i da je Fibonai prvi ovek koji je uveo arapsku notaciju brojeva u Evropu i time promenio tehnologiju trgovine i raunovodstva za uvek. Odatle do Volstrita mali je korak. Ipak, podjimo redom. Leonardo Fibonacci (Filius Bonacci sin iz porodice Bonacci), je vei de svog obrazovanja stekao na severu Afrike. Naime, njegov otac, Gugliemo Bonacci, je bio carinski slubenik u jednom grad u dananjem Aliru, gde je zastupao trgovinske i carinske interese Pize, grada u kome se nalaz krivi toranj, i gde je Leonardo Rodjen. U starijim tekstovima se Fibonacci zove i Leonardo Pisano. Radei sa ocem, Leonardo je primatio da Moorski trgovci imaju efikasan i brz nain raunanja koji nije bio korien u tadanjoj Evropi. Naime, Evropljani su tada koristili stari rimski sistem oznaavanja brojeva, koji su mnogi od nas uili jo u osnovnoj koli. Kao para znamo, I 1, V 5, X 10, L 50, C 100, D 500, i M 1000. U ovom sistemu koji koristi uglavnom sabiranje, lako dolazimo do toga da je 2II, 3III. Aha, vee brojeve pravimo tako para manje brojeve sabiramo. Pa je 6VI, 60LX, 70LXX, itd. Para vai i za 50, 100, 500, 1000, itd. Koristei ovo pravilo, brzo moemo da zakljuimo da je eleznicka stanica u Beogradu izgradjena 1884. tj. MDCCCLXXXIV te godine. (Ne znam za vas, ali ja sam kao sasvim mali ovo itao i pamtio kao, i pitao se ta li tu torta). Pravilo je da vee brojeve konstruisemo sabirajui manje sve dok ne dodjemo do 5, 10, 50, 100, itd. Uma onda process nastavljamo dodajui im ​​prethodne manje. Recimo 11XI, tj. 101, 12 je XII tj. 102, 15 je XV, 16 je XVI, 103 je CIII, tj. 1003, itd. Pravilo sabiranja. Kad se manji broj nadje iza petice ili desetke, ili 50, itd. Onda se em sabira. Tj. 6 je VI, 23 je XXIII, 300 je CCC, itd. Hm, jedino taj broj IV para je nesiguran. Naime, 4 se ne pie kao IIII ve IV. Aha, novo pravilo Pravilo oduzimanja. Kad se manji broj nadje ispred petice (desetke, stotine, itd.), Onda se on oduzima. Tj. 4 je IV, 40 je XL, 39 je XXXIX, itd. Medjutim, 8 se ne pise kao IIX (dva manje od 10), vec VIII, 5 mais 3. Aha, poboljanje pravila oduzimanja: samo se jednom oduzima. Uma sabira se tri puta. Dakle, 3 je III, ali 4 je IV, 300 je CCC ali 400 je CD. Godina 1389 bi se, dakle, pisala kao MCCCLXXXIX. Dobro, sada umemo da piemo brojeve, ali kakva su pravila sabiranja i oduzimanja takvih brojeva Recimo XIIXVXXVII (121527), dakle prepiemo sve znakove i poredjamo ih po veliini, ali ovo ne vai za zbir CLXXIVXXVIIICCII. Ili razliku CLXXIV-XXVIIICXLVI. Ukratko, osnovna aritmetika u ovoj notaciji je veoma nepraktina, o mnoenju i deljenju da ne govorimo. Trgovci su praktini ljudi, pa su u to vreme koristili znakove prstima da prikau brojeve umesto da ih piu. U jednom rukopisu u Sieni postoji ovakav opis tih znakova: Ovde je takodje bilo vano da li se znakovi pokazuju levom ili desnom rukom. Boravei u Africi, Leonardo je primatio da tamonji trgovci koriste sasvim drugu metodu za zapisivanje brojeva. Notacija potie iz Indije i preneta je, trgovakom praksom, na Bliski Istok, pa afriku. Ona se sastojala od devet znakova 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i posebnog znaka 0, koji je oznaavao nulu, ili nita. Poloaj (pozicija) ovih znakova u zapisu nekog broja je oznaavao broj jedinica, desetina, stotina, itd. Zapisivanje brojeva i raunske operacije u ovoj notaciji, koja se zove decimalni pozicioni sistem, su bile mnogo bre i lake. Kljuna razlika je bila u poziciji znakova prilikom zapisa nekog broja. U rimskoj notaciji, sadanja godina bi sasvim lepo mogla da se napie kao MMX ili kao XMM, eu sou uma biografia nedoumica o kom broju je re, dok su u arapskoj notaciji brojevi 2010 i 1020 razliiti. Pravila raunanja u ovom sistemu je prvi opisao Abu Abd Allah, Mohammed ibn Musa al-Khwarizmi, ili skraeno al-Kwarizmi, koji je 825. godine napisao knjigu Kitab al jabr wal-muqabala (Pravila o metodu prenoenja). Al-Kwarizmi je bio astronômico kod bagdadskog kalifa i znak seanja na verovatnu 1200. godinjicu njegovog rodjenja je 1983. godine u Sovjetskom Savezu izdata marka sa njegovim likom Nije bilo potrebno dugo vremena da Fibonai uvidi prednost indo-arapske notacije i. Na povratku u Pizu 1202. godine, napie knjigu Liber Abbaci. Knjiga o Raunanju, u kojoj opie novi metod raunanja. Revidirana verzija te knjige je objavljena 1228. oko 400 godina posle al-Kwarizmievog rukopisa na istu temu. Upotreba arapske numeracije se brzo rairila po celoj Evropi, um medju prvima koji su je prihvatili su bili finansijeri i bankari iz Firence. U to vreme je Firenca bila finansijski centar Evrope, otprilike estag znaaja koji Volstrit danas ima u globalnim razmerama. Fiorentinski prevaranti, kako su tada bankare iz tog grada zvali, su brzo uvideli da im novi nain brzog raunanja daje veliku prednost u odnosu na konkurenciju, pa su ga u svim svojim transakcijama prihvatili i usvojili. U znak zahvalnosti Fibonaiju za razvoj i popularizaciju novog metoda raunanja, tadanja republika Pisa mu dodeli doivotnu godinju apanau od 20 dinara (denario) 1240. godine. Na osnovu ovog dokumenta se pouzdano zna da je te godine Leonardo jo uvek bio iv, um njegovi biografi su kasnije izveli 1250. godinu kao verovatnu godinu njegove smrti. Tek je u 19. veku podignut spomenik Fibonaiju u Pizi. (O ovom spomeniku e biti rei malo kasnije). Indo-arapska notacija brojeva se zadrala u matematici i finansijama do dananjih dana i sva je prilika da e ostati sa nama sve dok bude trajala ova civilizacija. Pojavom elektronskog naina raunanja, tj. Razvojem kompjutera, uveden je binarni pozicioni sistem koji, iako nepogodan za runo raunanje, u mnogome ubrzava mainsku proceduru. Uma brzina je kljuna kod finansijskih transakcija. Tokom poslednjih par decenija, pekulanti sa Volstrita su esto zapoljavali matematiare i fiziare, tzv. Kvante (Quant), da bi razvili to bre algoritme za izvodjenje transakcija. Ovi algoritmi omoguavaju da se izvre milioni kupovina ili prodaja akcija tokom nekoliko sekundi (negue se pominju i mili sekunde) i akcije kupe u trenutku pada, pa se potom, por sekundi ili minuta kasnije, prodaju kad njihova vrednost porest. Zahvaljujui ovakvim procedurama, mnogi fast traders su se u kratkom periodu obogatili. Konkretno, 6. maja ove godine, vrednost berze na Volstritu je pala za 996 poena (oko 10), eu tom prilikom je vrednost akcija stotina preduzea opala i do 60. Ovaj Flash Crash (Brzi Krah), kako je nazvan taj finansijski dogadjaj, Je trajao oko 1 sáb (izmedju 14 i 15 asova po Njujorkom vremenu) dok se ravnotea berze nije ponovo uspostavila. Mnogi mali finansijeri su izgubili skoro sav svoj novac, dok je par velikih pekulanata za kratko vreme povealo svoje bogatstvo (prema izvetaju Savezne vlade od 1. oktobra ove godine, u tom periodu od 1 sata, 1.6 milionárias transakcija je obavljeno samo izmedju dve firme) . Veliki prevaranti sa Volstrita su brzim transakcijama uspeli da prigrabe sebi milijarde dolara za veoma kratko vreme. Srednjevekovni fiorentinski prevaranti bi bili zadivljeni. Spomenik Fibonaiju je bio premetan nekoliko puta (jedno vreme je ak stajao napolju), eu danas se nalazi u zgradi groblja odmah do krivog tornja u Pizi. Tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, zgrada u kojoj se tada spomenik nalazio je totalno unitena, ali je spomenik nekim udom, skoro neoteen preziveo. Jedino su oteeni prsti na statui, kao to se vidi na prvoj slici ovog bloga, kao da nam simbolizuju da je vreme raunanja na prste davno za nama.